Selekcijski intervju

Upoznajmo najzastupljeniju metodu odabira kandidata

Prednosti:

• Korisni za utvrđivanje da li kandidat ima komunikacijske ili socijalne veštine potrebne za to radno mesto
• Mogu se dobiti dodatne informacije o kandidatu
• Može se oceniti znanje kandidata
• Korisno je kada se treba odlučiti između više jednako kvalifikovanih kandidata
• Može se videti da li postoji kompatibilnost između kandidata i zaposlenika
• Kandidat može dobiti dodatne informacije o radnom mestu
• Intervju se može menjati tako da se dobiju dodatne informacije

Nedostaci:

• Procene su subjektivne
• Odluke se donose u prvih par minuta intervjua, dok se ostatak vremena koristi za potvrdu odluke
• Ispitivači stvaraju stereotipe o karakteristikama potrebnim za radno mesto
• Negativne informacije imaju veću težinu
• Nema previše dokaza o valjanosti intervjua
• Nisu pouzdani kao testovi

Korisni saveti:

Minimizirati stereotipe. Za minimizaciju stereotipa vezanih za pol i rasu u procesu intervjua, potrebno je ispitivačima dati dobar opis radnog mesta. Ispitivači s malo informacija o radnom mestu skloniji su stvaranju stereotipa o kandidatima od ispitivača koji imaju detaljne informacije o poslu.

Veza s poslom. Pitanja na intervjuu trebala bi biti usko vezana uz radno mesto. Ako nisu vezana uz radno mesto valjanost intervjua  je manja.

Obučavanje ispitivača. Trebalo bi raditi na poboljšanju međuljudskih veština ispitivača i sposobnosti ispitivača da donose odluke bez uticaja informacija koje nisu vezane uz posao. Ispitivači bi trebali biti obučeni za:

• Izbegavanje pitanja koja nisu vezana uz radno mesto
• Izbegavanje donošenja preuranjenih odluka o kandidatima
• Izbegavanje povezivanja ljudi s nekim stereotipima
• Izbegavanje davanja prevelike važnosti detaljima
• Jasnu komunikaciju s kandidatima

Vrste intervjua:

1. Nestrukturisani intervjui – procedura u kojoj se postavljaju različita pitanja različitim kandidatima.
2. Situacijski intervjui – kandidati se ispituju o njihovim postupcima u različitim situacijama vezanih za radno mesto.
3. Intervjui koji opisuju ponašanje – kandidati se ispituju o postupcima koje su preduzeli na prethodnim radnim mestima, a koji su slični situacijama koje bi se mogle pojaviti na novom radnom mestu.
4. Sveobuhvatni strukturisani intervjui – kandidati odgovaraju na  pitanja koja se odnose na njihovo reagovanje na različite situacije vezane za radno mesto, znanje potrebno za radno mesto te kako bi se kandidat snašao u različitim radnim simulacijama.
5. Strukturisani bihejvioralni intervjui – ova tehnika uključuje ispitivanje svih kandidata, standardiziovana pitanja koja se odnose na to kako su se rešile neke situacije na prethodnom radnom mestu, a koje su slične situacijama koje bi se mogle pojaviti na novom radnom mestu.
6. Odbori za intervjue – ova tehnika se odnosi na postavljanje pitanja kandidatu, vezanih za radno mesto, od strane odbora ispitivača.